Žvaćite svaki zalogaj 30 puta

Svaka osoba je rođena srećna. Ako to nije, to je njena greška. To znači da je kršila i da nastavlja da krši kosmičke zakone. Ove reči zapisao je Japanac Žorž Osava, osnivač makrobiotike.

Kada tu misao prevedemo na ishranu, to bi značilo da, ako se dugo hranimo pogrešno, izvesno je da ćemo kod sebe isprovocirati neku vrstu oboljenja.


– Životni stil je od presudnog značaja za zdravlje. Kako raste svest da su nepravilna ishrana, slabo kretanje i stres uzrok većine hroničnih bolesti, tako holistički pristup zdravlju sve više dobija na značaju. Jedan od veoma popularnih pristupa je makrobiotika, koja nas podučava kako se energije uravnotežuju, što je osnov očuvanja i unapređenja zdravlja – kaže dr Nina Bulajić, specijalista medicinske mikrobiologije i parazitologije i makrobiotičar.
 

MAKROBIOTIČARI JEDU BELO MESO

Dugovečnost Japanaca bila je velika inspiracija za prihvatanje makrobiotike u zapadnom svetu. Vremenom, svaka zemlja prilagodila je makrobiotički način ishrane svojim uslovima.

– U svesti mnogih laika, ali i medicinskih radnika, često postoji znak jednakosti između makrobiotike i vegetarijanstva ili ishrane presnom hranom. Makrobiotika, za razliku od njih, uključuje primenu belih mesa. Moglo bi se reći da je moderna makrobiotička ishrana veoma slična mediteranskoj, s tim što se u makrobiotici dijeta na specifičan način prilagođava podneblju, sezoni i individualnom stanju pojedinaca. U makrobiotici se poklanja velika pažnja načinu pripreme obroka, odnosno kuvanju hrane – objašnjava dr Bulajić.
 

Sve o makrobiotici

– Nije vegetarijanstvo
– Slična je mediteranskoj ishrani
– Prilagođava se podneblju

Takođe, važno je žvakanje. Ono je neophodno za dobro varenje, naročito za varenje žitarica. Žvaćite svaki zalogaj najmanje 30, 50 puta ako ste zdravi, a od 100 pa do 200 puta ako ste bolesni.

Još jedno pravilo makrobiotike je da pripremljenu hranu poslužite vodeći računa o njenoj boji, teksturi i obliku. Lagane namirnice služite sa jačim. Na primer, ljutu struganu rotkvu s namirnicom prženom u ulju ili iseckana pera mladog luka s testeninom od heljde.

U naše krajeve makrobiotiku je doneo njen najveći teoretičar i sledbenik Žorža Osave, Japanac Mičio Kuši, i to pre više od 20 godina.

– Makrobiotičko učenje se tada širilo putem kurseva teorije i praktične pripreme hrane, što je i danas veoma važno. Od tada, zahvaljujući odličnoj snabdevenosti, primena makrobiotike u Srbiji nije teška. Makrobiotička ishrana je uglavnom lokalna, a oko 10 odsto čine proizvodi iz uvoza, kao što su miso, šoju soja-sos, umeboši šljive, suvi lotos i slično. Te namirnice imaju lekovito dejstvo, te se preporučuju iako nisu s našeg podneblja.

Makrobiotika je namenjena svima, zdravima i bolesnima. Skoro da nema hroničnog oboljenja gde pravilna ishrana uz zdrave stilove života ne donosi poboljšanje, a vrlo često i izlečenje.
 

Dr Nina Bulajić preporučuje: Salata od blitve i radića
 

POTREBNO JE

šolja blitve, 1/3 šolje radića, 1/3 šolje seckanih stabljika sremuša, hladno ceđeno maslinovo ulje, sok od limuna

PRIRPEMA

Obarite blitvu na pari, dodajte radić, maslinovo ulje, stabljike sremuša, sok od pola limuna i sve promešajte. Ovo je zdrava prolećna salata, puna vitamina.

OGRANIČENJA POSTOJE SAMO KOD DECE

– Svaka terapija hroničnih oboljenja trebalo bi da započne zdravim stilom života kao što je makrobiotika, a da se lekovi primenjuju samo gde to nije dovoljno. Ograničenja u primeni makrobiotike postoje samo kod dece, gde je potrebno više istraživanja da bi se praksa standardizovala – ističe naša sagovornica.

Najbolji rezultati u lečenju makrobiotikom postižu se kod gojaznosti i bolesti kojima je uzrok nepravilna ishrana.

– Makrobiotika se najviše koristi u terapiji gojaznosti, metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih i drugih hroničnih oboljenja, ali i kao pomoćna metoda, komplementarna konvencionalnoj medicini, za prevenciju i lečenje kancera.

Neke makrobiotičke namirnice jesu poznati lekovi. Recimo, koren lotosa služi za izbacivanje sluzi, umeboši šljiva za alkalizaciju organizma (proces uravnoteženja pH vrednosti u telu), sveži koren čička za jačanje krvi.

Terapeut koji se bavi makrobiotikom, dugačkim intervjuom i pregledom određuje konstitutivne slabosti i poremećaje energije kod pacijenta.

– Ova vrsta pregleda je odlična dopuna medicinskim pregledima, a posebno je važna u preventivne svrhe jer se otkrivaju slabosti koje kasnije mogu uzrokovati organske poremećaje. Adekvatna promena ishrane, fizičke aktivnosti i ponašanja, razumevanje svoje konstitucije i shvatanje celine svog bića moćno je sredstvo u prevenciji bolesti – ističe Nina Bulajić.

LIČNA HRANA MAKROBIOTIKE

Reč „makrobiotika“ potiče od dve grčke reči „macros“, što znači velik, i „bios“, što znači život

Drevna znanja o ishrani su u 20. vek preneli osnivač moderne makrobiotike Japanac Žorž Osava i njegov sledbenik Mičio Kuši
 

Početkom 80-ih godina 20. veka u Srbiji su se pojavili prvi obučeni instruktori i učitelji makrobiotike

Pravilnikom o primeni metoda tradicionalne medicine iz 2007. makrobiotika je kod nas uvrštena u metode dijagnostike i lečenja

SVAKI ORGAN IMA SVOJU HRANU

U makrobiotici se tačno zna uloga svake namirnice, a evo koje poboljšavaju funkcije jetre, pankreasa i bubrega.
Jetra – zeleno povrće, zeleni kupus, raštan, kelj, brokoli, prokelj, praziluk, mladi luk, sveže lišće maslačka, poboljšava funkcije jetre.
Pankreas – slatko povrće, šargarepa, paškanat, bundeva, crni luk, sladak krompir
Bubrezi – razne vrste pasulja